Kristina KovaÄ za Posh magazin
Kada se polovinom devedesetih pojavio duet “K2″ kog su Äinile sestre Aleksandra i Kristina KovaÄ, može se slobodno reći da su donele veliko osveženje na tadaÅ¡nju jugoslovensku muziÄku scenu. Poptuno drugaÄije i vizuelno i muziÄki zauvek su obeležile jedno vreme velikim hitovima “Ajmo u život”, “Džangl mania”, “Milo moje” itd. koji su podsećali na pesme koje smo mogli sluÅ¡ati na svetskim muziÄkim radio i tv stanicama. Kristina KovaÄ danas, pored velikog muziÄkog iskustva iza sebe, ima svoju produkcijsku kuću “KK Music”, vrlo uspeÅ¡nu samostalnu karijeru, aktuelni album “U nebranom grožđu” i dva sjajna visokobudžetna spota za pesme “Kolena” i “Život je ljut” koje su obeležile prethodno leto. Sa Kristinom smo popriÄali o svemu Å¡to je trenutno aktuelno u njenom profesionalnom životu, ko su joj muziÄki uzori danas, o tome da ima li Å¡anse da duet “K2″ ponovo neÅ¡to ponudi publici i nekim privatnim stvarima koje je ispunjavaju i Äine srećnom. Za sve naÅ¡e Äitaoce koji su nam pisali u želji da upravo nju vide u naÅ¡em magazinu, objavljujemo interesantan intervju koji smo nedavno napravili sa KK.
TraÄeraj na visokom nivou. To bi možda mogao da bude podnaslov ovog teksta, obzirom da sve Å¡to ćete u ovom izveÅ¡taju moći da proÄitate podseća na dobro “spakovano” foliranje svetskih poznatih faca. Holivud je naravno uvek interesantan i inspirativan za “ćaskanje uz kaficu”, a gde su i Å¡ta rade prave zvezde crvenih tepiha, proÄitajte u izveÅ¡taju koji smo za vas pripremili. Kakve to probleme ima pop diva Bjonse Nouls, ko će biti novo seksi lice “Campari” kalendara za 2008. godinu, koja je to zvezda proglaÅ¡ena za najseksipilniju ženu na svetu i hoće li se Džesika Alba skinuti u svom novom filmu ili ne… Ko to pokazuje vaginu u sred Å¡ou programa na nacionalnoj televiziji i Å¡ta je smerna majka AnÄ‘elina Džoli zabranila svojoj mnogobrojnoj deci da gledaju… Zanimljivo, zar ne? OpuÅ¡tajući, dinamiÄan i informativan gossip report samo na Posh magazinu, kako ste navikli u naÅ¡em odeljku posvećenom džet-setu.
U prvom delu reportaže na temu položaja homoseksualne populacije u naÅ¡oj zemlji pokuÅ¡ali smo da na jedan, krajnje jednostavan i nadamo se, objektivan naÄin odgovorimo na neka pitanja vezana za ovu tematiku. Biti gej u Srbiji svakako nije lako, ali pitanje odbacivanja i protivljenja nikako da naÄ‘e svoj pravi odgovor. Da li je zaista toliko teÅ¡ko biti drugaÄiji u zemlji u kojoj su do juÄe besneli ratovi, nemaÅ¡tina i opÅ¡ta kulturna i ljudska kriza, ili je isticanje stvari kao Å¡to je seksualna orijentacija potpuno deplasirano i nepotrebno? U drugom delu reporaže bavićemo se nekim psiholoÅ¡kim i socioloÅ¡kim momentima u gej kulturi, postojanjem i aktivizmom organizacija koje Å¡tite prava pojedinaca odnosno graÄ‘ana drugaÄije seksualne orijentacije i pokuÅ¡ati da dobijemo jednu objektivnu sliku o tome u kojoj smo meri, kao druÅ¡tvo, blagonakloni prema razliÄitosti. Postižu li organizacije za gej prava ikakve rezultate, da li se i kada planira organizacija nove gej parade u Srbiji i Å¡ta suÅ¡tinski treba promeniti u tako delikatnim meÄ‘uljudskim odnosima, proÄitajte u nastavku naÅ¡e priÄe. On će, nadamo se, dati krajnji zakljuÄak o ovoj temi, a o svemu tome smo razgovarali sa Aleksandrom, mladim gej psihologom iz Novog Sada, Predragom Azdejkovićem, urednikom sajta 
Vanja Ejdus je jedna od naÅ¡ih najaktivnijih pozoriÅ¡nih glumica u zadnjih nekoliko godina. Iako je pripadnica mlade generacije, to joj nije bilo prepreka da ostvari niz, izuzetno ozbiljnih dramskih uloga poput dugogodiÅ¡njih iskusnih glumaca. Dobitnica je Sterijine nagrade za najbolju žensku ulogu u predstavi “Hasanaginica”, reditelja JagoÅ¡a Markovića, a kao stalnu Älanicu Narodnog pozoriÅ¡ta u Beogradu, možemo je gledati joÅ¡ i u predstavama “Muke sa slobodom”, “Tri sestre”, te Äuvenom Å ekspirovom komadu “Romeo i Julija” gde sa kolegom Nenadom Stojmenovićem, tumaÄi naslovnu ulogu. U intervjuu za naÅ¡ magazin, Vanja priÄa o svim lepim i onim manje lepim stvarima vezanim za posao glumca, o tome Å¡ta trenutno radi i Äemu se nada i stremi u budućnosti. Priznaje da bez poljubaca ne bi mogla zamisliti svoj uobiÄajen dan i da ne zna Å¡ta to žene rade po salonima lepote. A kako se neguje, rekreira i odmara od napornih proba predstava, proÄitajte u intervjuu koji smo napravili sa Vanjom.
Tetoviranje kao umetnost i naÄin da ulepÅ¡amo svoje telo, prisutna je u svim civilizacijama vekovima unazad. U gotovo svim istorijskim epohama, mogli su se naći tragovi obeležavanja sopstvenog tela, koji su preteÄa danaÅ¡njeg tetoviranja. No, iako je tetoviranje kao pojava i naÄin izražavanja nastalo jako davno, svedoci smo dugogodiÅ¡njih civilizacijskih predrasuda i opreÄnih miÅ¡ljenja po pitanju ovakvog naÄina ukraÅ¡avanja tela. Tetoviranje je oduvek bilo tabu tema, neÅ¡to Å¡to “nije dobro” ili Å¡to rade samo “loÅ¡i momci”. Da li je konaÄno doÅ¡la era, kada ćemo kao druÅ¡tvo odbaciti svaku vrstu predrasuda o neÄemu Å¡to je drugaÄije ili o Äemu ne znamo dovoljno i da li je tetoviranje kao potpuno legalna delatnost konaÄno pronaÅ¡la svoje mesto meÄ‘u druÅ¡tveno prihvatljivim pojavama, istražili smo u reportaži koju smo pripremili. Uz svesrdnu pomoć i ljubaznost naÅ¡e najpoznatije tattoo umetnice Snežane Dubajić, vlasnice Centra “SinÄ‘el” prvog legalnog studija u Beogradu koji se bavi ovom vrstom delatnosti, pokuÅ¡ali smo da doÄ‘emo do odgovora na mnoga pitanja, nedoumice i predrasude u vezi sa umetnošću tetoviranja.
Istorija ljudske civilizacije pamti i svedoÄi o raznim vrstama ukraÅ¡avanja ljudskog tela, kako putem iscrtavanja nalik danaÅ¡njem tetoviranju, tako i putem nakita koji je od pamtiveka bio sastavni deo statusnog obeležja. Vladari su kroz istoriju imali svoju vrstu nakita, crkveni stalež isticao je religioznu simboliku nakitom od zlata, a niži staleži su uglavnom nosili nakit koji je jasno odreÄ‘ivao njihov druÅ¡tveni status. Nakit je oduvek pretstavljao simbol i obebeležje, bilo moći, religijskog opredelenja, statusa i položaja u druÅ¡tvu, etniÄke pripadnosti, a tek u novijoj istoriji preuzeo je ulogu glavnog i nezaobilaznog modnog detalja. Posmatrano sa psiholoÅ¡kog stanoviÅ¡ta, može se zakljuÄiti da je u ljudskoj prirodi potreba da se telo ukrasi i na taj naÄin izrazi, opredeli i pokaže i konaÄno izaÄ‘e iz okvira zatvorenosti. On je jezik koji govori sam za sebe, jasno odreÄ‘ujući onog koji ga nosi, bilo da su u pitanju vladari, savremeni ili posmatrani kroz istoriju, bilo da su u pitanju javne liÄnosti, umetnici ili tvorci danaÅ¡nje mode. Menjao je svoje oblike, dizajn ili kvalitet, ali namena mu je uvek ostajala ista – na Å¡to eksplicitniji naÄin izraziti i definisati osobu koja ga nosi. 
O jednoj od naÅ¡ih najvećih književnica svih vremena, Isidori Sekulić, nije lako napisati Älanak koji bi stao u nekoliko pasusa teksta. Žena koje je budućim generacijama ostavila kulturno bogatstvo neprocenjive vrednosti, zaslužuje Äini se, mnogo viÅ¡e od toga koliko se o njoj zna i priÄa danas i koliko su naÅ¡i savremenici, spremni da priznaju njenu veliÄinu. Usamljena, neshvaćena i odbaÄena, svoj je život privela kraju u strahu od anateme tadaÅ¡nje kulturne elite, koja ju je osuÄ‘ivala oÄigledno u njoj prepoznajući svog najjaÄeg konkurenta. Ali Isidora je ćutala. Vrhunac dostojanstva koji Äovek ikada može postići, postigla je ta ponosna žena koja ni do svog poslednjeg Äasa nije odstupala od svojih principa i kosmopolitskih pogleda na svet. Volela je NjegoÅ¡a, doživljavajući ga kao vrhunac pesniÄkog i umetniÄkog izražaja, a njena “Pisma iz NorveÅ¡ke”, svrstavaju se u jedan od najlepÅ¡ih putopisa ikada napisanih u srpskoj književnosti. ZaÅ¡to je Isidora volela tiÅ¡inu i zaÅ¡to je pred smrt spalila jednu od svojih knjiga koju je pisala Äitav život, pokuÅ¡aćemo da ispriÄamo u ovoj maloj priÄi o velikoj srpskoj književnici.
