Festival “Beovizija 2008″ - U susret izboru za najbolju pesmu Evrope
Jedan od najznačajnijih događaja u istoriji srpske pop/rok muzike bio je svakako, prošlogodišnji trijumf Marije Šerifović na prestižnom takmičenju za pesmu “Evrovizije” održanoj u glavnom gradu Finske. Marija je sa pesmom “Molitva” uspela da Srbiju, po prvi put, dovede na muzički tron Evrope, a što je još značajnije, tu istu Evropu dovede u Beograd. Izbor za pesmu “Evrovizije”, koji se uveliko priprema, održaće se u “Beogradskoj areni” 24. maja 2008. godine. Sama činjenica da je upravo “Beogradska arena” jedna od najvećih hala tog tipa u Evropi, obećava izuzetan doživljaj koji će se odigrati u Beogradu, u drugoj polovini maja ove godine, a koji će, sigurni smo, biti od velikog kulturnog, turističkog, pa i političkog značaja za ceo region Balkana. U susret “Eurosongu”, pored takmičenja “Evropsko lice” koje organizuje nacionalna televizija i koje će imati za cilj da izabere voditeljski par ove velike manifestacije, polovinom februara, održaće se prestižno beogradsko takmičenje “Beovizija” koje delegira srpskog predstavnika za “Eurosong”. Zvanično su objavljeni učesnici, spisak kompozicija i autori koji će se pojaviti na “Beoviziji”, a da li ćemo i ove godine moći da se nadamo “ozbiljnom kandidatu” za još jednu pobedu ili bar visoku poziciju na evropskom finalu, pročitajte u članku koji smo pripremili za vas.
O jednoj od naših najvećih književnica svih vremena, Isidori Sekulić, nije lako napisati članak koji bi stao u nekoliko pasusa teksta. Žena koje je budućim generacijama ostavila kulturno bogatstvo neprocenjive vrednosti, zaslužuje čini se, mnogo više od toga koliko se o njoj zna i priča danas i koliko su naši savremenici, spremni da priznaju njenu veličinu. Usamljena, neshvaćena i odbačena, svoj je život privela kraju u strahu od anateme tadašnje kulturne elite, koja ju je osuđivala očigledno u njoj prepoznajući svog najjačeg konkurenta. Ali Isidora je ćutala. Vrhunac dostojanstva koji čovek ikada može postići, postigla je ta ponosna žena koja ni do svog poslednjeg časa nije odstupala od svojih principa i kosmopolitskih pogleda na svet. Volela je Njegoša, doživljavajući ga kao vrhunac pesničkog i umetničkog izražaja, a njena “Pisma iz Norveške”, svrstavaju se u jedan od najlepših putopisa ikada napisanih u srpskoj književnosti. Zašto je Isidora volela tišinu i zašto je pred smrt spalila jednu od svojih knjiga koju je pisala čitav život, pokušaćemo da ispričamo u ovoj maloj priči o velikoj srpskoj književnici.
U predstojećoj jesenjoj sezoni očekujemo da Beograd oživi i postane onaj, bar po željama svih nas, evropski sofisticirani grad koji će se izdići iznad melanholije, kiča i prizemlja i ponuditi kosmopolitsku umetničku širinu koja može da zadovolji i najzahtevnije kritičare ovoga grada. Kada kažemo kiča, pre svega podrazumevamo da će se naša gradska vlada pozabaviti koncipiranjem i organizacijom svih kulturno-umetničkih dešavanja po najvišim svetskim standardima i da naravno, neće biti zbog ovog ili onog dogadjaja opšta ludnica u gradu i blokada saobraćaja, kao kada je Grand gostovao na Tašmajdanu. Problem naše kulture nije samo kič koji je preplavio sve - od medija do literature i trenutno aktuelnih modnih časopisa, već je to problem svakog pojedinca koji bi trebalo da teži izgradnji sopstvenog kulturnog identiteta i sofisticiranom otmenom ukusu. Gde su filteri i ko ih kreira? Ako uzmemo da su mediji glavni kreatori ukusa širokih narodnih masa, onda svakako treba da se zapitamo koliko je kultura danas isplativa i treba li je dodadatno komercijalizovati da bi bila pristupačnija. 
Vreme u kome živimo i ono koje je pred nama, iskristalisaće mnoge istorijske događaje, ličnosti i činjenice i sve ono što znamo sada, možda više neće biti relevantno nekim budućim generacijama. Sličnu sudbinu doživljava mit o čuvenoj austrijskoj princezi Mariji Antoaneti, kćerki velike austrijske carice Marije Terezije, a u kasnijem životu žene francuskog kralja Luja XVI, koja je tragično završila svoje postojanje. Ali legenda o njoj i dalje živi i čini se da je ona, kako godine prolaze, sve interesantnija i stručnjacima istoričarima, filmskim rediteljima i običnim ljudima koji o njoj dobijaju neka nova saznanja. Da li je ona bila beskrupulozna razvratnica, incestoidna, nezasita rasipnica, ili samo nesrećna i neshvaćena duša koja je živela van svog vremena, hrabra, mlada žena koja je i u momentu strašne presude, odrubljivanja glave na giljotini, zadržala svoje dostojanstvo? Da li je Marija Antoaneta zaista, svom narodu koji je gladovao, umesto hleba preporučila kolače ili je to samo jedna od brojnih izjava i dela koja su joj se kroz istoriju pripisivala, u želji da se avangardna i ekstravagantna kraljica prikaže u što gorem svetlu?
