Festival “Beovizija 2008″ – U susret izboru za najbolju pesmu Evrope
Jedan od najznaÄajnijih dogaÄ‘aja u istoriji srpske pop/rok muzike bio je svakako, proÅ¡logodiÅ¡nji trijumf Marije Å erifović na prestižnom takmiÄenju za pesmu “Evrovizije” održanoj u glavnom gradu Finske. Marija je sa pesmom “Molitva” uspela da Srbiju, po prvi put, dovede na muziÄki tron Evrope, a Å¡to je joÅ¡ znaÄajnije, tu istu Evropu dovede u Beograd. Izbor za pesmu “Evrovizije”, koji se uveliko priprema, održaće se u “Beogradskoj areni” 24. maja 2008. godine. Sama Äinjenica da je upravo “Beogradska arena” jedna od najvećih hala tog tipa u Evropi, obećava izuzetan doživljaj koji će se odigrati u Beogradu, u drugoj polovini maja ove godine, a koji će, sigurni smo, biti od velikog kulturnog, turistiÄkog, pa i politiÄkog znaÄaja za ceo region Balkana. U susret “Eurosongu”, pored takmiÄenja “Evropsko lice” koje organizuje nacionalna televizija i koje će imati za cilj da izabere voditeljski par ove velike manifestacije, polovinom februara, održaće se prestižno beogradsko takmiÄenje “Beovizija” koje delegira srpskog predstavnika za “Eurosong”. ZvaniÄno su objavljeni uÄesnici, spisak kompozicija i autori koji će se pojaviti na “Beoviziji”, a da li ćemo i ove godine moći da se nadamo “ozbiljnom kandidatu” za joÅ¡ jednu pobedu ili bar visoku poziciju na evropskom finalu, proÄitajte u Älanku koji smo pripremili za vas.
O jednoj od naÅ¡ih najvećih književnica svih vremena, Isidori Sekulić, nije lako napisati Älanak koji bi stao u nekoliko pasusa teksta. Žena koje je budućim generacijama ostavila kulturno bogatstvo neprocenjive vrednosti, zaslužuje Äini se, mnogo viÅ¡e od toga koliko se o njoj zna i priÄa danas i koliko su naÅ¡i savremenici, spremni da priznaju njenu veliÄinu. Usamljena, neshvaćena i odbaÄena, svoj je život privela kraju u strahu od anateme tadaÅ¡nje kulturne elite, koja ju je osuÄ‘ivala oÄigledno u njoj prepoznajući svog najjaÄeg konkurenta. Ali Isidora je ćutala. Vrhunac dostojanstva koji Äovek ikada može postići, postigla je ta ponosna žena koja ni do svog poslednjeg Äasa nije odstupala od svojih principa i kosmopolitskih pogleda na svet. Volela je NjegoÅ¡a, doživljavajući ga kao vrhunac pesniÄkog i umetniÄkog izražaja, a njena “Pisma iz NorveÅ¡ke”, svrstavaju se u jedan od najlepÅ¡ih putopisa ikada napisanih u srpskoj književnosti. ZaÅ¡to je Isidora volela tiÅ¡inu i zaÅ¡to je pred smrt spalila jednu od svojih knjiga koju je pisala Äitav život, pokuÅ¡aćemo da ispriÄamo u ovoj maloj priÄi o velikoj srpskoj književnici.
U predstojećoj jesenjoj sezoni oÄekujemo da Beograd oživi i postane onaj, bar po željama svih nas, evropski sofisticirani grad koji će se izdići iznad melanholije, kiÄa i prizemlja i ponuditi kosmopolitsku umetniÄku Å¡irinu koja može da zadovolji i najzahtevnije kritiÄare ovoga grada. Kada kažemo kiÄa, pre svega podrazumevamo da će se naÅ¡a gradska vlada pozabaviti koncipiranjem i organizacijom svih kulturno-umetniÄkih deÅ¡avanja po najviÅ¡im svetskim standardima i da naravno, neće biti zbog ovog ili onog dogadjaja opÅ¡ta ludnica u gradu i blokada saobraćaja, kao kada je Grand gostovao na TaÅ¡majdanu. Problem naÅ¡e kulture nije samo kiÄ koji je preplavio sve – od medija do literature i trenutno aktuelnih modnih Äasopisa, već je to problem svakog pojedinca koji bi trebalo da teži izgradnji sopstvenog kulturnog identiteta i sofisticiranom otmenom ukusu. Gde su filteri i ko ih kreira? Ako uzmemo da su mediji glavni kreatori ukusa Å¡irokih narodnih masa, onda svakako treba da se zapitamo koliko je kultura danas isplativa i treba li je dodadatno komercijalizovati da bi bila pristupaÄnija. 
Vreme u kome živimo i ono koje je pred nama, iskristalisaće mnoge istorijske dogaÄ‘aje, liÄnosti i Äinjenice i sve ono Å¡to znamo sada, možda viÅ¡e neće biti relevantno nekim budućim generacijama. SliÄnu sudbinu doživljava mit o Äuvenoj austrijskoj princezi Mariji Antoaneti, kćerki velike austrijske carice Marije Terezije, a u kasnijem životu žene francuskog kralja Luja XVI, koja je tragiÄno zavrÅ¡ila svoje postojanje. Ali legenda o njoj i dalje živi i Äini se da je ona, kako godine prolaze, sve interesantnija i struÄnjacima istoriÄarima, filmskim rediteljima i obiÄnim ljudima koji o njoj dobijaju neka nova saznanja. Da li je ona bila beskrupulozna razvratnica, incestoidna, nezasita rasipnica, ili samo nesrećna i neshvaćena duÅ¡a koja je živela van svog vremena, hrabra, mlada žena koja je i u momentu straÅ¡ne presude, odrubljivanja glave na giljotini, zadržala svoje dostojanstvo? Da li je Marija Antoaneta zaista, svom narodu koji je gladovao, umesto hleba preporuÄila kolaÄe ili je to samo jedna od brojnih izjava i dela koja su joj se kroz istoriju pripisivala, u želji da se avangardna i ekstravagantna kraljica prikaže u Å¡to gorem svetlu?
