Vanja Ejdus za Posh magazin

Vanja Ejdus je jedna od naÅ¡ih najaktivnijih pozoriÅ¡nih glumica u zadnjih nekoliko godina. Iako je pripadnica mlade generacije, to joj nije bilo prepreka da ostvari niz, izuzetno ozbiljnih dramskih uloga poput dugogodiÅ¡njih iskusnih glumaca. Dobitnica je Sterijine nagrade za najbolju žensku ulogu u predstavi “Hasanaginica”, reditelja JagoÅ¡a Markovića, a kao stalnu članicu Narodnog pozoriÅ¡ta u Beogradu, možemo je gledati joÅ¡ i u predstavama “Muke sa slobodom”, “Tri sestre”, te čuvenom Å ekspirovom komadu “Romeo i Julija” gde sa kolegom Nenadom Stojmenovićem, tumači naslovnu ulogu. U intervjuu za naÅ¡ magazin, Vanja priča o svim lepim i onim manje lepim stvarima vezanim za posao glumca, o tome Å¡ta trenutno radi i čemu se nada i stremi u budućnosti. Priznaje da bez poljubaca ne bi mogla zamisliti svoj uobičajen dan i da ne zna Å¡ta to žene rade po salonima lepote. A kako se neguje, rekreira i odmara od napornih proba predstava, pročitajte u intervjuu koji smo napravili sa Vanjom.

Za početak – kako se osećate ovih dana i Å¡ta Vas najviÅ¡e ispunjava?

Prilagođavam se zimskom periodu i raspoloženju. Pravim poslovne i privatne planove za sledeću godinu i to me ispunjava.

Počela je nova pozorišna sezona u beogradskim pozorištima. Šta je to čemu se najviše radujete u novoj sezoni i koji su to novi projekti na kojima radite?

Radujem se što mogu da odgledam predstave koje nisam stigla da vidim prošle sezone, jer sam bila dosta zauzeta, a sada imam malo više slobodnog vremena. Trudim se da pratim sve. I dobro i loše. Trenutno ne spremam ni jedan novi projekat, potreban mi je mali predah i malo sagledavanja unazad. I unapred. U sebe i oko sebe. Imam neke planove od januara meseca ali su dogovori i dalje u toku.

Kao jedna od najaktivnijih i najzapaženijih mladih glumica trenutno, raduje li Vas činjenica da se publika vratila u pozorišta?

I dalje ima mnogo ljudi koji ne idu u pozoriÅ¡te, a koje to možda zanima ili bi moglo da ih zanima. NeÅ¡to se dogodilo i oni su nestali. Izgubili su želju da sede u pozoriÅ¡nom mraku. Izgubili su potrebu za pozoriÅ¡tem… Možda je to zbog brzine života u kom je pozoriÅ¡te presporo. Možda siromaÅ¡tvo. Mozda pozoriÅ¡te ne može da ponudi ono Å¡to njima treba. Možda iskvaren ukus. Ipak, pozoriÅ¡ta su puna, publike ima, ali mislim da je to jedna ista publika koja se vrti u krug.

Jedna od VaÅ¡ih najznačajnijih uloga je svakako uloga u predstavi “Hasanaginica” JagoÅ¡a Markovića. Kako je ta uloga generalno uticala na Vas i VaÅ¡u karijeru koliko je doprinela da kasnije ostvarite niz vrlo ozbiljnih dramskih rola?

Hasanaginica je jedna od mojih prvih uloga i jedno od najvećih iskustava koje sam imala u pozoriÅ¡tu. Radeći na njoj, dosta sam “slomila” svoj Å¡kolski ukus i Å¡kolski pristup, jer sam u nju uletela pravo sa studija. Najveće iskustvo vezano za nju je upravo to Å¡to je igramo već pet godina i Å¡to pratim njen razvoj. Ta predstava neverovatno narasta, sazreva, kao Å¡to i ja sazrevam. Tada sam imala dvadeset pet godina, a sada trideset. To je ogromna razlika. JagoÅ¡ je to tako čvrsto postavio, da tek sada izbijaju neke stvari koje je on tada zamislio, a koje možda nisu do kraja uspele da se uspostave… Fascinantna ja reakcija publike svih ovih godina. I dalje mnogi plaču na kraju i ustaju na noge prilikom aplauza. To je stvarno ushićujuće ponekad. I nekako uzviÅ¡eno. Tekst predstave je uzviÅ¡en.

Od prošle sezone na sceni Narodnog pozorišta Vas možemo gledati kao Juliju u jednom od najvećih Šekspirovih komada. Koji je Vaš lični i intimni doživljaj Šekspira i kakavo je iskustvo bio rad na jednoj tako značajnoj predstavi?

Šekspir je neobično otvoren pisac, nudi mnoštvo mogucnosti i baš zato mi se čini da ume da bude i klopka. Nudi mnogo, ali ipak ne daje mnogo odstupanja. Julija je divna uloga i uživala sam radeći na njoj iako moram da priznam da mi se ta uloga ranije nije činila toliko primamljivom. Mislila sam da je isuviše romantična i to mi se nije dopadalo. Radeći na njoj, shvatila sam da je to predrasuda. Ona je buntovnik. Julija je, ipak dete i nije romantična. Ona je borac koji se bori sa svojim malograđanskim okruženjem. Često dolaze školska deca da nas gledaju jer imaju Šekspira za lektiru. Deca su jako surova publika i to mi se dopada.

Ostvarili ste nekoliko filmskih uloga koje, meÄ‘utim nisu bile previÅ¡e zapažene. Da li joÅ¡ uvek čekate “ono pravo” kada je film u pitanju i hoćemo li Vas uskoro gledati u nekom ostvarenju na filmskom platnu ili je pozoriÅ¡te za Vas definitivno neÅ¡to čemu dajete prioritet?

Ne mogu da kažem da mi je filmsko iskustvo veliko i ne žalim previše zbog toga, jer sam ubeđena da će uloga pronaći mene kada to bude trebalo da se desi. I ono malo što sam radila, nisam radila da bih bila zapažena, već da bih vežbala. Letos sam snimala televizijski film “Maska” po drami Miloša Crnjanskog, u režiji Marka Novakovića. Drama će biti prikazana krajem novembra. Igrala sam lik Mimi ili “glumice” i bilo je jako uzbudljivo. Pozorištu za sada dajem prioritet, jer mi ono nudi mnoštvo mogućnosti i u njemu mogu da istražujem raznovrsne likove, koje teško da ću ikada imati prilike da odigram na filmu.

Za koju ulogu do sada, Vi intimno možete reći “najbolje od Vanje Ejdus”?

Ne volim da se javno izjašnjavam o tome. U svakoj ulozi pokušavam da dam ponešto najbolje od sebe ili sve od sebe. Razne okolnosti utiču da li će to uspeti da se formira onako kako sam ja to zamislila i kako bih želela.

Kako se obično pripremate za neku ulogu?

Zavisi od vrste teksta i uloge. Obično, prvo iščitam sve Å¡to mogu da pronaÄ‘em vezano za tekst. Analize, komentare, bigrafije… Ponekad pogledam fimove koji imaju neke neposredne veze sa ulogom, u kojima se pojavljuje neki sličan lik, ili neÅ¡to Å¡to može da mi da inspiraciju. Nekad posmatram ljude oko sebe. Onda isprobavam i maÅ¡tam.

Do čijeg mišljenja Vam je najviše stalo?

Za početak, važno mi je da reditelj sa kojim radim bude zadovoljan i da ostvarimo dobru komunikaciju. Onda mi je važno mišljenje ljudi koji su mi bliski, koji me dobro poznaju i koje volim. Na kraju, najvažnije mi je da ja budem zadovoljna, a mene je teško zadovoljiti.

Čiji rad od kolega posebno cenite i možete li izdvojiti kolegu ili koleginicu sa kojim Vam je rad bio posebno prijatan?

Ima mnogo kolega koje volim i cenim i ne želim da bilo koga nabrajam ili izdvajam. Mogu samo da kažem da ne cenim lenje i uobražene kolege. Sa svima ostalima mi je prijatno i uživam da sarađujem sa njima. Naravno da nas ima različitih i da mi je lakše i lagodnije da sarađujem sa nekim ko je sličnog senzibilteta kao ja. Na sreću, imala sam prilike da upoznam takve kolege.

Postoje li neke anegdote ili događaji u vezi sa Vašim radom koje nikada nećete zaboraviti?

Ništa neću zaboraviti.

Koliko vremena i pažnje posvećujete sebi, mentalnoj i fizičkoj nezi i na koji način?

Vežbam telo, odlazim u teretanu, na trčanje, jogu, kad god za to imam vremena. Imam periode i kada se malo zapustim ili me malo mrzi, ali se brzo vratim. Mentalna higijena je važnija i zato ponekad zapustim fizičku. Trudim se da ne gajim negativne emocije, da odagnavam strahove, da čitam, da razgovaram, razmenjujem misli, da održavam kontakt sama sa sobom, kao i sa ljudima koji nemaju uvek veze sa mojom profesijom. To me čisti i pomaže da mi misli odlaze i na neke druge sadržaje.

Koje su to stvari bez kojih ne biste mogli zamisliti jedan svoj uobičajeni dan?

Poljupci.

Kako se relaksirate i opuštate nakon napornog rada u pozortištu, proba i predstava?

Spavanjem, druženjem, vežbanjem, čitanjem…

Postoje li stvari koje ne volite u vezi svog posla i koje biste najradije izbegli?

Tračarenje, loÅ¡ ukus, zavist…

Čemu ili kome se najviše radujete?

Porodici.

Tri stvari koje su po Vama, najviÅ¡e posh…

Nista mi ne znači ta reč. Pokušavam uporno da smislim šta je to što je posh i zaista sve što odgovorim bila bi čista izmišljotina. Možda je posh ne razumeti reč posh.

Pratite li modu i koliko pažnje generalno posvećujete spoljašnjosti? Da li ste redovni posetilac salona lepote i kako biste generalno okarakterisali svoj lični modni stil?

Ne posećujem salone lepote. Ne pratim modu, ali vrlo posvećujem pažnju spoljaÅ¡njosti. Jako mi je bitan moj lični stil odevanja koji nema veze sa modom. Mislim da modu prate oni koji nemaju svoj lični ukus. NajlakÅ¡e je staviti na sebe neÅ¡to Å¡to je u modi i Å¡to su drugi odredili. Ja sam svoj stil odevanja prilagodila sebi, svom izgledu, graÄ‘i, visini, karakteru, emocijama… Volim da se oblačim u jednom prepoznatljivom stilu i da ih ne meÅ¡am. Ne znam naziv za svoj stil. Saloni lepote – uopÅ¡te ne razumem čemu oni služe. Å ta se tamo radi?

Smatrate li sebe uspešnom i ostvarenom mladom ženom u svakom smislu i šta je to čemu ćete stremiti i čemu ćete se najviše posvetiti u budućnosti?

Stremim da sebe ostvarim na planu koji je trenutno jedini neostvaren, a to je da rodim decu. Tada ću mozda moći za sebe da kažem da sam ostvarena žena.

Za kraj – jedna poruka svima onima koji cene VaÅ¡ rad i svima onima koji će pročitati ovaj intervju.

Ljubav…

Fotografije: © Vanja Ejdus