Marija Antoaneta – istina o franscuskoj kraljici

Vreme u kome živimo i ono koje je pred nama, iskristalisaće mnoge istorijske događaje, ličnosti i činjenice i sve ono što znamo sada, možda više neće biti relevantno nekim budućim generacijama. Sličnu sudbinu doživljava mit o čuvenoj austrijskoj princezi Mariji Antoaneti, kćerki velike austrijske carice Marije Terezije, a u kasnijem životu žene francuskog kralja Luja XVI, koja je tragično završila svoje postojanje. Ali legenda o njoj i dalje živi i čini se da je ona, kako godine prolaze, sve interesantnija i stručnjacima istoričarima, filmskim rediteljima i običnim ljudima koji o njoj dobijaju neka nova saznanja. Da li je ona bila beskrupulozna razvratnica, incestoidna, nezasita rasipnica, ili samo nesrećna i neshvaćena duša koja je živela van svog vremena, hrabra, mlada žena koja je i u momentu strašne presude, odrubljivanja glave na giljotini, zadržala svoje dostojanstvo? Da li je Marija Antoaneta zaista, svom narodu koji je gladovao, umesto hleba preporučila kolače ili je to samo jedna od brojnih izjava i dela koja su joj se kroz istoriju pripisivala, u želji da se avangardna i ekstravagantna kraljica prikaže u što gorem svetlu?

“Hrabrost? Trenutak kada će se okončati moji problemi nije trenutak kada će me izdati hrabrost.” – izgovorila je Marija Antoaneta u iščekivanju izvrÅ¡enja smrtne presude. Marija Antoaneta je u vreme francuske revolucije (1789—1799) bila jedna od najomraženijih ličnosti u državi i o njoj su se pričale i raspredale svakojake priče, koje kako će istorija kasnije pokazati nisu imale mnogo veze sa realnošću. Počev od toga da su joj je pripisivana navodna preljuba sa najmlaÄ‘im deverom (grof Karlo od Artoa), lezbejski odnosi sa Kneginjom Marijom Terezom od Lambala i Vojvotkinjom Dijanom od Polinjaka, a tokom suÄ‘enja je čak optužena za seksualno zlostavljanje svog maloletnog sina. Narod Francuske nikada austrijsku princezu nije prihvatio kao svoju kraljicu zbog njenog ekstravagantog ponaÅ¡anja i odnosa prema životu.

Marija Antoaneta roÄ‘ena je 2. novembra 1755. godine u Beču, kao petnaesto dete i jedanaesta kćerka jedne od najvećih vladarki koje istorija poznaje carice Marije Terezije Austrijske i Franca I Stefana. Da bi se očuvao klimavi savez izmeÄ‘u Francuske i Austrije, Marija Antoanetu su kao četrnaestogodiÅ¡nju devojčicu udali za Å¡esnaestogodiÅ¡njeg Luja XVI, unuka francuskog kralja. Iako su brakovi u to vreme sklapani vrlo rano iz političkih razloga, Marija Antoaneta koja je kao tinejdžerka napustila rodnu Austriju, bila je vrlo nesrećna i nostalgična prvih nekoliko godina svoga braka. Iako ju je francuski narod u početku lepo prihvatio, neke od njenih osobina i postupaka, presudile su u formiranju konačnog miÅ¡ljenja o austrijskoj princezi u to vreme – bahata raspinica, koja je troÅ¡ila previÅ¡e novca na garderobu, nakit i kockanje, preljubnica, kasnije izdajica i politički neprijatelj.

Nakon venčanja koje je održano 1770. godine, Marija Antoaneta praktično započinje borbu sa predrasudama koje je celokupna francuska javnost konstruisala u vezi njene ličnosti. Brojne spletke na dvoru koje su je dočekale, nemogućnost da učvrsti uticaj Austrije na francuskom dvoru i time ispuni očekivanja svoje domovine, prezir i animozitet prema besmislenim običajima koji su tada bili aktuelni u Francuskoj, nezanimljiv i vrlo monton život, mladu i neshvaćenu ženu, učinili su vrlo nesrećnom i nostalgičnom. Na dvoru nije imala mnogo prijatelja, delom i zbog svog svojih ekstravagantnih pogleda na svet.

Krunisanjem Luja XVI ona postaje francuska kraljica, koja se i pored animoziteta naroda, kasnije kroz vladavinu pokazala i kao vrlo hrabra i požrtvovana žena i majka. Iako je te godine zaista vladala opÅ¡ta nestaÅ¡ica hleba u Francuskoj, rečenica koju su kroz istoriju svi pripisivali Mariji Antoaneti – „ako narod nema hleba, neka jede kolače“, pokazalo se kasnije da nema apsolutno nikakvih dokaza da je ona to ikada rekla. U prvih nekoliko godina vladavine, loÅ¡a politička situacija u zemlji, loÅ¡ brak bez poroda, čak i bez ikakvog seksualnog kontakta sa suprugom, učinili su da kraljica Marija Antoaneta posrne. Istina je da je jako volela lep i lagodan život, raskoÅ¡nu garderobu, nakit, lep nameÅ¡taj i ekstravagantno ureÄ‘en životni prostor i da je u tim godinama nemilice troÅ¡ila na svoja zadovoljstva, Å¡to je bio i jedan od najvećih razloga mržnje koju je izazvala u franskuskom narodu. OtuÄ‘ivÅ¡i se od dvora, koji zbog običaja, utegnutosti, spletki i loÅ¡ih ljudi nikada nije podnosila, preruÅ¡ena je odlazila na fransuske balove, kockala se i troÅ¡ila novac, potpuno nesvesna njegovog značaja i vrednosti.

Nakon sedam godina braka, u kojima po mnogim navodima kraljevski par uopÅ¡te nije ni “konzumirao brak” zbog navodne imotencije mladog kralja, konačno se desila i velika radost ne samo za francusku krunu, nego i za Mariju, obzirom da je po prvi put postala majka, donevÅ¡i na svet kćerku Marija Terezu Å arlotu, 19. decembra 1778. u Versaju. Marija Antoaneta je bila posebno vezana za svoju kćerku, jer kako je govorila, “sin pripada državi, a kćerka pripada njoj”. Nakon kćeri Marija Antoaneta je rodila joÅ¡ troje dece – Luja Žozefa, prestolonaslednika (1781.), Luj Å arla, vojvodu od Normandije (Luj XVII, 1785.) i Sofi Beatriz (1786.).

Život i tragedija Marije Antoanete ne prestaje da intrigira i sve je viÅ¡e onih koji u njoj vide mnogo viÅ¡e pozitivnih osobina, nego Å¡to je to dosadaÅ¡nja istorija navodila i dolaze do zaključka da je ona zapravo bila žrtva vremena u kom je živela. Veliki broj knjiga čuvenih svetskih istoričara koji su se bavili likom i delom Marije Antoanete govore u prilog tome. Ona je bila žena prema kojoj je mnogo viÅ¡e bilo greÅ¡eno, nego Å¡to je greÅ¡ila. Pogubljena je na giljotini odrubljivanjem glave, 16. oktobra 1793. godine, nakon sramnog sprovoda ulicama Pariza. U nekim navodima stoji zapisano da su Marijine poslednje reči bile – “Izvinite gospodine“, kada se spotakla na nogu dželata.

Najnovija ekranizacija života Marije Antoanete je film poznate američke rediteljke Sofije Kopole “Marija Antoaneta” u kome naslovnu ulogu francuske kraljice tumači Kirsten Danst. Film je nagraÄ‘en prestižnom nagradom američke filmske akademije “Oskar” za kostimografiju za koju je budžet iznosio čak 2 miliona dolara. Marija Antoaneta je u svakoj sceni u drugoj toaleti.