Nakit kao civilizacijski fenomen

Istorija ljudske civilizacije pamti i svedoči o raznim vrstama ukraÅ¡avanja ljudskog tela, kako putem iscrtavanja nalik danaÅ¡njem tetoviranju, tako i putem nakita koji je od pamtiveka bio sastavni deo statusnog obeležja. Vladari su kroz istoriju imali svoju vrstu nakita, crkveni stalež isticao je religioznu simboliku nakitom od zlata, a niži staleži su uglavnom nosili nakit koji je jasno odreÄ‘ivao njihov druÅ¡tveni status. Nakit je oduvek pretstavljao simbol i obebeležje, bilo moći, religijskog opredelenja, statusa i položaja u druÅ¡tvu, etničke pripadnosti, a tek u novijoj istoriji preuzeo je ulogu glavnog i nezaobilaznog modnog detalja. Posmatrano sa psiholoÅ¡kog stanoviÅ¡ta, može se zaključiti da je u ljudskoj prirodi potreba da se telo ukrasi i na taj način izrazi, opredeli i pokaže i konačno izaÄ‘e iz okvira zatvorenosti. On je jezik koji govori sam za sebe, jasno odreÄ‘ujući onog koji ga nosi, bilo da su u pitanju vladari, savremeni ili posmatrani kroz istoriju, bilo da su u pitanju javne ličnosti, umetnici ili tvorci danaÅ¡nje mode. Menjao je svoje oblike, dizajn ili kvalitet, ali namena mu je uvek ostajala ista – na Å¡to eksplicitniji način izraziti i definisati osobu koja ga nosi.

Savremeni kreatori koji su nakit svrstali isključivo u modne trendove i sastavni deo svakodnevne garderobe, pojačavaju njegovu eksplicitnost kreirajući upravo nakit namenjen pojedincima koji znaju da ga ponesu. Tako imamo specijalno kreiran nakit za određenog glumca ili muzičku zvezdu. Danas se zna da ne može svaka osoba ni da nosi svaku vrstu nakita, već da je on sastavni deo ličnosti i da kao takav najbolje dolazi do izražaja. Jedna pank zvezda poput Bili Ajdola svakako na sebi ima ukrase koji izražavaju i vrstu muzike i njegov život i popularnost. Isto je i sa hevi-metal grupama, rokerima, manekenkama, ženama, muškarcima. Nakit je univerzalno sredstvo koje ima tu sposobnost da predstavi na način koji se od njega traži. Možemo li zamisliti jednu glamuroznu Merlin Monro kakvu je svi pamtimo, da na sebi ima plastične perle i jeftine mihđuše, ili princezu Grejs Keli da na svom vratu ima bilo šta drugo osim dijamantke ogrlice. Nedopustiva zamisao kao sneg u pustinji. One su sastavni deo nakita koje su nosile i nije daleko od istine da čovek ono što nosi u sebi, nosi i na sebi.

Nakit bilo koje vrste svakako možemo tretirati kao fenomen na više nivoa, od društvenog do modnog i njegova uloga u svim civilizacijama nije bila ni malo zanemarljiva. On je uvek pratio istorijske tokove i prilagođavao se podnebljima i ukusima i naravno uvek imao isti motiv i cilj. Danas se jedna moderna dama ne može zamisliti bez pažljivo odabranog nakita, bilo da je u pitanju glamurozan zlatni nakit ili skupa bižuterija, on je taj koji daje posebne dimenzije ličnosti i govori o nama ono što nesvesno želimo da iskažemo. Diskretna osoba povučene prirode svakako će na sebi nositi i takav nakit, neupadljiv i nedominantan, dok će suprotno njoj, osoba izraženih stavova, jasnih ciljeva i nabusitih manira nositi nakit prilagođen upravo svom karakteru, izražajan, upadljiv i pretenciozan.

Nismo ni svesni kolika je zapravo njegova uloga u naÅ¡im ličnim opredeljenjima, i koliko nas on otkriva i govori o naÅ¡oj prirodi. Upravo iz tih razloga o nakitu možemo govoriti kao o fenomenu koji je prateći i sastavni deo ljudske civilizacije. Pogledamo li nakit iz doba Marije Antoanete, onaj koji su nosili naÅ¡i vladari, ili egipatski faraoni i grčki filosofi, jasno ćemo primetiti zajedničku notu koja spaja sve njihove ukrasne detalje, a to je – cilj da se izrazi stav, stalež, dominacija i lepota. Plemenitim metalima i veÅ¡tim izradama i ručnim radom, nakit je kroz istoriju uvek bio glamurozan i isticao je karatker i položaj onoga koga je nosio. On otkriva, govori, impresionira, zadivljuje, ulepÅ¡ava.

Međutim, treba se zapitati da li je uloga nakita kao fenomena baš uvek pozitivna, i da li on baš uvek može da osvoji i estetizuje osobu, ili može da ima ima i suprotan efekat, da izazove odbojnost i zgražavanje. Puno je opisanih istorijskih momenata u kojima nakit igra presudnu ulogu pod drugim terminom, pod terminom blaga i kao takav izazivao je ratove i konflikte, prokletstva i pogibije. Kroz ceo srednji vek opisivane su spletke po dvorovima koje su se upravo nameštale i odigravale preko nakita i oko nakita, naravno vrednog i namenjenog, nakita koji je prenošen s kolena na koleno i imao moć u koju se doista verovalo. Amajlije, drago kamenje, ogrlice, prstenje koje je donosilo sreću i odnosilo radost, sve to je bilo sastavni deo ovog istog fenomena koji živi i do dana današnjeg i to vrlo malo modifikovan i ne mnogo unapređen.

Danas se nakit kao modni detalj i umenitčki izražaj, uvukao i postao neizostavan u mnogim sferama ljudskog delovanja i pridaje mu se velika važnost. Ne možemo zamisliti savremenu modnu industriju, medije, filmsku umetnost, pozoriÅ¡nu i muzičku scenu, a da se pri tom ne osvrnemo i na estetske detalje specijalno kreirane u njihove svrhe. Glumci, manekeni i uopÅ¡te medijski atraktivne ličnosti postaju promoteri odreÄ‘enih modnih kuća nakita – “Cartier”, “Swarovski”, “Bvlgari” itd. Nakit danas, kao nikada ranije, razvija sopstvenu industriju. Skup, otmen, ili jeftina bižuterija, letnji, prolećni, adolescentski ili za zrelu dob, glamurozan ili namenjen poslovnim ljudima, nakit je postao nezaobilazan i jasno definisan kreativni detalj svih nas. Opet jedno novo lice istog fenomena, a njegova uloga naravno ista kao i uvek kroz sve istorijske tokove. Da li je on proizvod ljudske sujete, materijalizma, ili potajna želja čoveka da se istakne, dopadne i nametne, ostaje na svakom od nas da zaključi. Jedno je sigurno – nakit nas čini posebnim, postaje deo nas i stapa se sa naÅ¡om ličnošću, a kada je pravilno odabran i prilagoÄ‘en, njegov fenomen je joÅ¡ dominantniji jer daje posebnu vrstu lepote kojoj svaki čovek teži.