Isidora Sekulić - žena koja je volela tišinu
O jednoj od naših najvećih književnica svih vremena, Isidori Sekulić, nije lako napisati članak koji bi stao u nekoliko pasusa teksta. Žena koje je budućim generacijama ostavila kulturno bogatstvo neprocenjive vrednosti, zaslužuje čini se, mnogo više od toga koliko se o njoj zna i priča danas i koliko su naši savremenici, spremni da priznaju njenu veličinu. Usamljena, neshvaćena i odbačena, svoj je život privela kraju u strahu od anateme tadašnje kulturne elite, koja ju je osuđivala očigledno u njoj prepoznajući svog najjačeg konkurenta. Ali Isidora je ćutala. Vrhunac dostojanstva koji čovek ikada može postići, postigla je ta ponosna žena koja ni do svog poslednjeg časa nije odstupala od svojih principa i kosmopolitskih pogleda na svet. Volela je Njegoša, doživljavajući ga kao vrhunac pesničkog i umetničkog izražaja, a njena “Pisma iz Norveške”, svrstavaju se u jedan od najlepših putopisa ikada napisanih u srpskoj književnosti. Zašto je Isidora volela tišinu i zašto je pred smrt spalila jednu od svojih knjiga koju je pisala čitav život, pokušaćemo da ispričamo u ovoj maloj priči o velikoj srpskoj književnici.
Vreme u kome živimo i ono koje je pred nama, iskristalisaće mnoge istorijske događaje, ličnosti i činjenice i sve ono što znamo sada, možda više neće biti relevantno nekim budućim generacijama. Sličnu sudbinu doživljava mit o čuvenoj austrijskoj princezi Mariji Antoaneti, kćerki velike austrijske carice Marije Terezije, a u kasnijem životu žene francuskog kralja Luja XVI, koja je tragično završila svoje postojanje. Ali legenda o njoj i dalje živi i čini se da je ona, kako godine prolaze, sve interesantnija i stručnjacima istoričarima, filmskim rediteljima i običnim ljudima koji o njoj dobijaju neka nova saznanja. Da li je ona bila beskrupulozna razvratnica, incestoidna, nezasita rasipnica, ili samo nesrećna i neshvaćena duša koja je živela van svog vremena, hrabra, mlada žena koja je i u momentu strašne presude, odrubljivanja glave na giljotini, zadržala svoje dostojanstvo? Da li je Marija Antoaneta zaista, svom narodu koji je gladovao, umesto hleba preporučila kolače ili je to samo jedna od brojnih izjava i dela koja su joj se kroz istoriju pripisivala, u želji da se avangardna i ekstravagantna kraljica prikaže u što gorem svetlu?
