Ogledalo kao najveći neprijatelj

Anoreksija je bolest o kojoj se sve viÅ¡e govori. Da li je razlog tome sve veći danak koji ova bolest uzima kod mladih osoba, ozbiljnost psihičkih problema koje sa sobom nosi ili neÅ¡to treće, tek apeli da se ovoj opakoj bolesti savremenog druÅ¡tva stane na put, sve su glasniji i odlučniji. Fotografija na bilbordima koji su se pojavili Å¡irom Milana i koji su uzburkali italijansku i svetsku modnu scenu, na kojoj je prikazana žena u poodmaklom stadijumu anoreksije i jasna poruka “Ne anoreksiji”, samo su jedan od pomaka koji se čine u borbi protiv ove teÅ¡ke i u velikom procentu slučajeva smrtonosne bolesti. Kada se priča o savremenom shvatanju idealne ženske lepote, veoma često se deÅ¡ava da u diskusijama na tu temu učestvuju ljudi koji godinama unazad ideal ženskog tela postavljaju na jedan potpuno drugačiji način. Kreatori, stilisti, Å¡minkeri koji u svetskom modnom biznisu postavljaju standarde ženskog savrÅ¡enstva,često zaboravljaju da je svaka žena posebna priča i da se pitanje lepote nikako ne može generalizovati i svesti na neki mali konfekcijski broj ili brojke 90-60-90. Postavljajući ideal ženske lepote u kalupe u koje se uklapaju devojke koje često zavrÅ¡avaju na klinikama za lečenje bulimije i anoreksije, nikako ne može biti dobar primer devojčicama i tinejdžerkama koje tek traba da postanu žene.

Da li smo zaista zadovoljne sobom?

Koliko ste se puta pogledale u ogledalo i bile nezadovljne prizorom? Istraživanja tvrde da se oko 80-90% prvenstveno mladih žena, bar jednom u životu zgrozilo nad svojim odrazom u ogledalu iz različitih razloga. Svi imamo mane. ÄŒinjenica da je i pojam savrÅ¡enog zapravo nesavrÅ¡en i da je u prirodi teÅ¡ko naći dve ili tri stvari za koje se to može reći. Smatra se da je pahulja jedan od savrÅ¡enstava prirode, ali ona se istopi i pre nego Å¡to uspete da primetite savrÅ¡enstvo u njoj. Da li zarad par trenutaka savrÅ¡enstva, treba izabrati život pahulje koja se istopi? Žene su same sebi najstroži kritičari i često svoje telo posmatraju kao objekat kojim su apsolutno nezadovljne. Dokazano je da je 75% žena nezadovljno veličinom i oblikom svojih grudi, a čak 85% bi se rado podvrglo najstrožijim dijetama kako bi skinulo naslage sa butina i kukova. NeÅ¡to manji procenat, oko 50% se žali na “donji stomak”, a priličan je broj onih koje su nezadovoljne izgledom svojih nogu pogotovu listova.

Celulit, masne naslage i višak kilograma su najveći i najopasniji ženski neprijatelji koji mogu dovesti do teških depresija i psihičkih bolesti koje savremenim načinom življenja i standardima uzimaju sve više maha. Šta može da se desi kada nezadovoljstvo sopstvenim izgledom preraste u opsesiju i nekontrolisani strah od debljanja, govore brojni primeri i kod nas i u svetu, a sve više je ispovesti svetskih zvezda koje su priznale da su imale problema sa ishranom, a samim tim i ozbiljnih psihičkih odnosno zdravstvenih problema.

Poremećeji u ishrani izazvani isto tako poremećenim vrednostima kako žensko telo treba da izgleda, najizraženiji su u svetu mode. Shvativši ozbiljnost problema, činjenice da u svojim zahtevima svetski modni magovi više nemaju mere, ali i činjenice da je već nekoliko nesrećnih devojaka poput brazilske manekenke Ane Karoline Reston ili urugvajske Elijane Ramos prerano okončalo svoj život zahvaljujući anoreksiji, neke evropske zemlje poput Španije, donele su zakon o tome koliki indeks telesne mase mora biti, da bi model mogao da obavlja svoj posao. Tužno je što nas uglavnom crni i jezivi primeri nauče pameti, ali da li će propisivanje ovakvih normi, makar donekle stati na put anoreksiji i izgladnjivanju žena do smrti, vreme će pokazati.

Bulimija – bulimia nervosa

Bulimija je karakteristična kao hronična bolest prekomernog konzumiranja hrane nakon kojeg se pojedena hrana nasilno izbacuje iz organizma (povraćanjem, laksativima ili intenzivnim fizičkim vežbama). Nasilno izbacivanje hrane najčešće se izaziva tokom 2 sata od prethodnog prejedanja. Bulimične osobe su obično emotivno jako osetljive i veliki su perfekcionisti u svemu što rade. Veoma su kritične prema sebi, potcenjuju sebe i uvijek su sklone krajnostima. Ako nešto nisu savršeno uradile, smatraju odmah da to ništa ne vredi i gubitničku ocenu prenose na čitav svoj život. Koliko je bulimija teška i opasna, pre svega psihička bolest govori i činjenica da je lečenje izuzetno dugotrajno i mukotrpno, te da nisu retki i recidivi i hronični bulimični napadi i nakon izlečenja. Da ne govorimo o tome da je rizik od raznih drugih bolesti značajno povećan, a nije redak ni slučaj da bulimija izazove i još neke poremećaje u organizmu koje je potrebno dodatno lečiti.

Simptomi bulimije:

• nerealan strah od gojenja
• variranje telesne težine
• žudnja za hranom
• nekontrolisana upotreba laksativa
• depresija
• karijes i promena boje zuba, izazvana želudačnim kiselinama zbog čestog povraćanja
• česta promena raspoloženja
• impulsivnost
• ispucale usne
• zloupotreba lekova i alkohola
• problemi sa Å¡titnom žlezdom
• čest osećaj gladi
• gubitak samopoÅ¡tovanja
• nepravilni menstrualni ciklus
• žarka potreba da vas prihvati okolina

Osobe koje pate od bulimije upadaju u krug iz koga je jako teško izaći. Njihov ceo svet se vrti oko toga koliko će pojesti i kada će ugrabiti priliku da pojedenu hranu što pre izbace iz sebe. Bulimija može da traje jako dugo, mnogo duže od anoreksije, pogotovu što se radi o prividnom ubeđenju i osećaju sitosti kada se uzme prekomerna količina hrane.

Anoreksija – anorexia nervosa

Poremećaji u ishrani ovog tipa se najčešće javljaju u tinejdžerskim godinama jer je tada najizraženija želja i potreba za savršenim izgledom i prihvatanje od strane okoline. Devojčice sebi najčešće postavljaju ideal iz sveta mode, glamurozne i mršave manekenke koje po njihovom mišljenju izgledaju savršeno i imaju savršen život. Ako devojka postigne željenu težinu, a ne promeni loše mišljenje o sebi (kako nije dovoljno vitka i lepa), ona postaje trajno nezadovljna. Upada u svet opsesivne borbe sa glađu iza koje se krije nezadovoljstvo čitavim svojim životom. Osobe koje boluju od anoreksije imaju iskrivljenu sliku o sebi tzv. sindrom iskrivljenog ogledala i ma koliko njihovo telo bilo skladno one će se gnušati svog odraza u ogledalu zbog osećaja da su i dalje predebele.

Anoreksija “napada” najčešće u periodu od 16-25 godina, mada nisu ni retki slučajevi starijih devojaka i žena koje upadnu u ambis ove opasne psihičke bolesti. DeÅ¡ava se da žene obole od anoreksije nakon poroÄ‘aja zbog opsesivne želje da se vrati devojačka linija, a česti su slučajevi osoba koje su čitav život blago anoreksične ukoliko se bave poslom koji zahteva uvek strogo vitku liniju.

Simptomi anoreksije:

• osoba veruje da je predebela iako je njena težina normalna
• stalno držanje dijete ili izbegavanje namirnica koje "goje"
• sklonost perfekcionizmu
• depresija
• potreba za kontrolisanjem sebe, ali i drugih
• iznenadna želja za čitanjem literature o hrani i kuvanjem
• preterano vežbanje
• gubitak 15% normalne telesne težine (osoba može da izgubi čak i do 35% težine koju je imala pre obolevanja)
• gubitak menstruacije
• česte promene raspoloženja
• izolacija od okoline
• brzo umaranje
• opsesija hranom

Anoreksija je po mnogima opasnija od bulimije, verovatno i iz razloga što je, nažalost, ova opaka bolest imala i smrtne ishode u svetu. Nije retko čuti ili pročitati da su anoreksične osobe završavale na infuziji i u bolnici zbog iscrpljenosti organizma, a zabeleženo je i nekoliko neizlečivih slučajeva koji su imali fatalan ishod.

“Kost i koža” je trandy

Kako je u većini medija pojam ženske lepote prikazan kroz mrÅ¡ave manekenke i fotomodele, koje predstavljaju vrhunac ženstvenosti, nije čudno Å¡to je opsesivna želja za Å¡to mrÅ¡avijim izgledom postala prioritet mnogim mladim ženama i devojkama. Naravno, svet mode i modelinga je definisan na taj način i nikako se ne može zabraniti kreatorima i stilistima da forsiraju takav ideal ženske lepote, a samim tim se nikome ne može zabraniti da se tom idealu prikloni i da ga prati. “Kult mrÅ¡avosti” je uzeo maha u celom svetu, a sledeći taj primer, žene ne obraćaju pažnju na svoje zdravlje i ne pitajući se da li je to neÅ¡to Å¡to je njima svojstveno i Å¡to odgovara njihovom organizmu. Želja da imaju mrÅ¡ave, duge noge poput top modela je izražena kod 85% žena, bez obzira na godine, a malo je onih koje mogu da imaju takvo telo, ali nažalost sve viÅ¡e onih koje ne razmiÅ¡ljaju o ceni da bi ga dobile.

Biti “svetski mrÅ¡ava”

Ni mnoge svetske zvezde i poznate ličnosti nisu ostale imune na probleme koje muče mnoge žene, a nisu retki i slučajevi nekih od njih koje su javno priznale da su bolovale ili boluju od anoreksije ili bulimije. Džejn Fonda je bila prva među javnim ličnostima koja je još davnih 70 tih otovreno u javnosti priznala da ima problem sa bulimarexijom i da je gotovo dvadeset godina provela u neprekidnom pokušaju da bude što mršavija.

Viktorija Bekam je dugo negirala da pati od poremećaja u ishrani iako je sve više bila primetna njena preterana mršavost. Nakon svake trudnoće je u neverovatno kratkom roku uspevala da povrati liniju. Nedavno je u svojoj biografiji čiji su odlomci bili objavljeni u jednim britanskim novinama, priznala da ima anoreksiju.

Pola Abdul je jedna od najpoznatijih zvezda koja je javno priznala svoj dugogodiÅ¡nji problem sa bulimijom koji je čak iÅ¡ao do te mere, da je svojevremeno Pola unajmljivala čoveka koji je bio zadužen za “čuvanje” njenog frižidera, koji joj je u borbi sa ovom bolešću bio najveći neprijatelj.

Vitni Hjuston je bila javno napadana i zbog problema sa narkomanijom, ali je definitivno potvrđeno da je razlog njene preterane mršavosti bila upravo anoreksija.

Među poznatim ličnostima koje su imale problema sa poremećajima u ishrani su još i Melani Grifit, Kortni Koks, Meri-Kejt Olsen, Džeri Halivel i mnoge druge koje su otkrile ili skrivale svoju bolest.

Marylin Monroe

50tih godina ideal ženske lepote bila je čuvena diva Marylin Monroe. Ona je prestavljala pojam ženstvenosti i seksipila na osnovu kog je i postala planetarno popularna. Prema navodima mnogih svetskih modnih časopisa Marylin je nosila broj odeće 42, po kome bi na osnovu standarda koji su danas postavljeni, bila smatrana bucmastom ili čak osobom sa prekomernom težinom.

Twiggy Lawson

Mnogi tvrde da je sve počelo 1960 pojavljivanjem super modela Twiggy Lawson koja je “kult mrÅ¡avosti” podigla na pijedestal idealne ženske lepote, pored raskoÅ¡nih oblina tadaÅ¡njih lepotica kao Å¡to su Marylin Monroe, Sofia Loren i dr. Prvi put u istoriji Å¡ou biznisa je žena sa manjkom telesne težine postala ideal savrÅ¡enog ženskog tela.

Naučiti voleti sebe

Ono Å¡to se nameće kao zaključak iz ove dve priče o dve izuzetno opasne bolesti jeste da je u životu najbitnije da naučimo da zavolimo sebe upravo onakve kakvi jesmo i da se ponosimo time. Žene koje ne mogu da prevaziÄ‘u neke svoje realne ili umiÅ¡ljene nedostatke su trajno nezadovljne i postaju psihijatrijski slučajevi. Izgled jeste bitan, pogotovu kod mladih osoba, ali definitivno nije presudan da vas neko voli upravo onakve kakvi jeste. GreÅ¡ka je misliti da će vas sa nekoliko kilograma manje, naprasno svi zavoleti, ako na niste na tome radili kroz svoju ličnost i onome Å¡to možete da ponudite kao osoba koja misli i govori. Ljudski organizam je kompleksan i ne sastoji se samo od lepog lica i tela, već se naklonost i prisnost sa ljudima postiže i radom na sebi, svom ponaÅ¡anju, intelektu… Biti lep, prevenstveno znači biti zdrav mentalno i fizički, a ako je cena lepote kakvu možeÅ¡ da dobijeÅ¡ gladovanjem ili prejedanjem, opasna i teÅ¡ka bolest, onda je to lepota koja nema nikvu vrednost. Budi ono Å¡to jesi i uživaj u tome…